Draga Ljiljana! Dogovoreno! Doći ću :))

Neće biti tako naporno (iscrpljeno) jer sada mogu malo više da govorim na srpskom. U to vreme (na svadbi) svaka rečenica mi je bila muka (ako sam se usudila da izgovorim jednu:). Takođe znam sada šta se radi na svadbi. Toliko običaja! Nadam se da ne moram da učim plesati kolo u ponoć :)

Nisam znala do sada da radiš u Apatinu.

Radujem se sledećem članku!

Uzgred: Kako ide John Fowles?

Sina, ako išta znači, već šest godina radim u Centru za jezike u Apatinu. :)

Drago mi je da imam verne čitaoce i ljude voljne da komentarišu. Takođe me raduje da sam napisala nešto što je novo. Imam još toga u pripremi, malo me vreme usporava.

Sa svadbe možeš da odeš, sa Božića baš i ne. :)))

Sina, kada se budem drugi put udavala, obavezno te zovem i obećavam da svadba neće biti naporna! :)

Nažalost ne znam ni Vojvodinu ni Srbiju dobro. Bila sam samo 2 puta u Srbiji - u Novom Sadu i u Beogradu ( i sat vremena u Sremski  Karlovci :)

Do svadbe u Apatinu sam jurila kao muva bez glave (autobusom iz Beča) jer nisam imala mnogo vremena, a na povratku sam samo spavala u autobusu. Srpska svadba je  vrlooooo naporna :D

Hvala mnogo, Ljiljana, da nas uvek «hraniš zanimljivim člancima». Naučila sam opet nešto novo.

Kad sam počela da učim srpski imala sam «partnera za učenje jezika» koji je bio iz Apatina.
Pričao mi je mnogo o svakodnevnom životu u Vojvodini, takođe o tome kako vi slavite Božić.
Bila sam i na njegovoj svadbi u Apatinu (bila sam samo 5 minuta u Somboru na autobuskoj stanici) i imala sam mogućnosti da uživam u srpskoj svadbi.

Još jednom, hvala!

Svaka čast! Čestitaaaaaaaaam!!!

Mogu da se setim zbog toga da je bila faza u mom životu o kom mi je bio Fauls omiljeni pisac :)